Miroslav Antic Opcije

[Tasha]

Tragovi

1.

Svake subote postar ti je donosio od mene po
jednu poruku. Secas se: pisao sam ti sa zvez-
de Vege. Pisao sam ti iz oka jednog kita.
Pisao sam ti iz srca jednog sata. Pisao sam ti sa
Kolumbovog broda.

Uvek je bila prava marka. I pravi pecat nase
poste od prekoputa.

Ima li iceg goreg, nego ako ne umes vise da se
igras ni pravog pecata? Horoskop nije ni pe-
cat. Horoskop - to je zig.
Secas se filmova kad se zigosu stada? Samo,
ovo sa ljudima ipak je mnogo tuznije.

Stvarno, ima li iceg tuznijeg, ako ne umes da
se zaigras cak ni tuge?

2.

U knjizi o mudrostima sam procitao: "Masta
je stvarnost, lepsa od same stvarnosti."
A ima, vidis, i takvih koji su zivi po zanimanju.
Ima i takvih koji su zivi iz pristojnosti. Ima i
takvih koji su predivno zivi, a pojma o tome
nemaju.

Mislis da mozda izmisljam? Evo ti, pogledaj
novine. Pogledaj kako izgledaju dvanaest
znakova Zodijaka. To je horoskop, sine moj:
najkraca azbuka na svetu.
Azbuka prorocanstva na jeziku svih naroda.
Na jeziku svih stoleca. Od Sumera, gde je ko-
levka ljudske pameti, od Vavilona, Egipta,
Indije, Stare Kine, do ovih nasih dana.
Najlaksa azbuka na svetu.

I zato najpogresnija.

3.

Oni, koji su naucili te znake, tuzni su kad pro-
citaju da su tuzni, iako bi im, mozda, tog da-
na sve licilo na praznik.
I nisu srecni kad su srecni, vec kad im objasnis
da su srecni.

I nisu prevareni kad su prevareni, vec kad im
objasnis da su prevareni. I nisu ljudi kad
su ljudi, vec kad im objasnis da su ljudi.

Sta da ti kazem, sine moj. Sad vidis kakav je
to svet.

[Tasha]

Rodjendan

1.

Zasto mi nemamo iskustva? Zato sto zivot shva-
tamo kao vatromet. Svakog se jutra ponovo
kristalno radjamo i zivimo do veceri po jedan
ljudski vek.

Onda, u zoru, zapocinjemo novo stolece.

U sumrak, opet, umorno umacemo glavu u nov
san o nekom sasvim drukcijem trajanju, koje
ce poceti ujutro, iz pocetka.

"Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mes-
to i sazidaces planinu" - kaze Konfucije.
2.

[size=18]Ko stvara, a ne pocne iz temelja, nikad nece
ni ugledati krov. Ko voli, a zablene se u sebe
u ogledalu, kao da nikad nije ni progledao.
Ko zivi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zem-
lji, kao da nikad nije ni postojao. "Ne primaj
svet onakav kakav dobijes, niti ga ostavljaj
takvim" kaze dobri stari Tin Ujevic.
Sacuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom:
"Jer hiljade su godina pred tvojim ochima
kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih mozes proziveti od sumraka
do svitanja. I kao sto je leptiru rodjendan
tvoje: ujutro, a starost tvoje: uvece, bas tak-
vi neka budu i tvoji mnogobrojni zivoti, a ne
jednoliki u nedogled, kao vekovna trapavost
jedne sekvoje ili kornjace.

3.

Ne veruj ako ti kazu da svaki tvoj trenutak nije
herojsko doba. Ne veruj ako ti kazu da svaki
tvoj trenutak nije ni cudesan, ni pravi.
Svaki je trenutak istina, samo sto poneki ima
laznog coveka.

Moras da smognes snage i sebi otvoreno obecas
da ces ostati tragac za vecnoscu u sebi, a ne
za sobom u vecnosti.
To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od
ustedjevine ove neznosti, sine moj.

[mesecina35]

IN MEMORIAM

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
MiroslavAntic.
Zhdere moj hleb. Pravi moju decu. Nosi moja
odela.
Sa mojom zenom lezhe u krevet na moje
rodjene ochi,
jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
daleko u Lenjingradu.

I taj Antic sto me je upropastio i kao
pisca i kao coveka,
dakle: taj, koji ce na kraju leci u moju
sopstvenu grobnicu,
pita me jedno jutro: sta vam je, boga mu,
covece,
izgledate mi nekako bolesni?
A sta se, izvinite za izraz, bas njega tiche
kako je meni
i dokle mi je?

O meni se najlepse brinu oni koji me
ostavljaju na miru.
A on pere ruke mojom rakijom. Ima kljuc od
mog ateljea.
Ljudi, taj me tera da citam knjige. Petlja sa
mojim plavusama.
Dere se u mojoj kucci. Ogovara me.Svasta
lazhe.

Deca mi liche na njega, a on nosi kravatu.
Brije se, poznaje neke ljude. Radi.
Svako jutro se tusira. Pravi se da zna sve
o zenbudizmu.
Prevodi knjige. Cini mu se da ima prijatelje.
Mom sinu, zamislite svinjariju, mome jedinom
sinu, kupuje sladoled.

Bio sam mornar. Bezao sam, ili odem, na
primer, u Pariz.
Pokrijem se ccebetom preko glave. Pustim
brkove.
A on me i tu pronadje, u nekoj ulici Zholive,
u nekom bednom hotelu,
i vrati kuci. I rasplache me.

Mati moja Melanija, koja ne zna da je rodila
mene, a ne njega,
vise ga voli. Vise mu veruje. I on to jos
kako koristi.
A on je, uveravam vas, on je ta upeglana stoka
kojoj ja dizem spomenik.

On je ta uvazena zivotinja kojoj ja pishem
biografiju
ovako popljuvan i sam, i do krajnosti zgadjen
sto moram da mu javno pozajmimochi i dushu
i ono malo para koje sam jedva pozajmio.

Kad sam ja, na primer, skocio sa
Petrovaradinske tvrdjave,
on je uskakao u djacke chitanke.
Kad me je doktor Savicc lechio od alkohola,
on se pravio kao da ima neke veze sa
filmom.

Gde god se pojavim, gurao me je da ga ne
obrukam.
Pristajao je na kompromise. Cerekao se na
prijemima.
Primao je moje nagrade. Mesao se u moje
snove.
Jedan licemer.

Jedan stvarni licemer.
Jedan provincijalac!
Jedan koji je trpeo sve ono sto ja nikada
necu trpeti.
I koji sada tako fino zhuri da crkne umesto mene,
da bi umesto mene,
svinja jedna,
da bi umesto mene sto pre jedini ziveo.

[mesecina35]

... А онда и прва љубав



1

Није то наговарање, рођени моји.

Ко неће даље да чита - нек слободно зажмури.

Али пазите добро:

ако у вама постоји

једно велико питање које нестрпљиво жури,

питање веће од брда

и веће од два брда,

и једна треперава душа што верује у чуда,

и ако се у вама неке лепоте таласају

и неке светлости рађају,

онда је сасвим свеједно да ли жмурите

или не жмурите,

јер чуда се већ догађају.



Јунаци,

нос у јастук!

Нек машта као локомотива лети!

Разумем све ваше бриге

и неспретности

и страх,

и ево: помажем данас свакоме да се сети

што се без разлога дури и смешка у исти мах.



Јунаци,

нос у јастук!

Нико не мора знати шта је.

Важно је да нешто постоји и да то нешто траје.



И кажем:

башније наговарање.

Ко неће даље да слуша - нека запуши уши.

Важно је шта је скривено негде у нама,

у души.



А ова песма је око што види и кроз таму.

Њу нећеш преварити као тату и маму.



2

Ево о првој љубави још само нешто мало:

нек не заборави нико - она је ипак вечна.

Она је као небо што се усковитлало

кад је у зору пало у огледала речна.



Она ће остати срамежљива и витка

у неким будућим старицама

које сад кришом сањају одрезане витице

и журе да заврше све задатке на време,



и у неким будућим пензионерима

који газе по блату и скакућу по барицама,

скупљају сличице фудбалера

и добијају јединицу због Питагорине теореме.



Она је најлепша љуљашка између радости и самоће

кад се највише хоће,

а нико не зна шта хоће.



И кад године мину у бескрај... у даљину...

и прођу многе лепоте

и свену многи цветови,

једино прва љубав остаће негде у оку,

у неким обичним стварима,

у пожутелим споменарима

као вечито нови и непознати светови.



Зато и вреди сањати,

зато и вреди желети,

- шта нас се остало тиче!



Зато и вреди написати и као плакат поделити

ове шарене речи које на песму личе.



3

Најзад,

у првој љубави рађа се и прва бора

овде негде на челу

и целог живота те прати.



Рађа се прва туга и прва љубомора

и први пут се пати.



И одједном ти друкчије изгледа читав свет.

Нешто у глави гори,

нешто тутњи

и ври.

То није као математика.

Ту су два и два често - пет.

А често - нису ни три.



Не питај зато откуд одједном кошава брише.

То можда и није ветар.

То прва љубав уздише.

Не питај откуфа кише одједном пљусну јаче.

То можда и није пљусак,

већ неко због љубави плаче

и трепавице му слане

и рукави му слани

као пресољен ручак и као океани.



Уосталом,

шта вреди о првој љубави и даље да се соли.

Изволи,

сам заволи,

па ако је и теби исто овако - ти кажи,

а ако није исто - онда све ово не важи.

[mesecina35]

Лако је теби



Лако је теби кад имаш брата,

па може да те штити и брани.

Кад се у дворишту играте рата,

он увек стоји на твојој страни.

Од свих је бољи.

Од свих је јачи.

Зато брат тако много значи.



Лако је теби кад имаш брата:

смеш да се правиш важан пред свима.

У биоскопу нема каррата,

он само трепне и - већ их има.

На утакмици нигде места,

он само мигне - три клинца дигне.

Познаје сваког кондуктера.

Познаје сваког посластичара.

Има у граду тристо другара.



Мени је тешко јер немам брата,

па пазим с ким се играм рата,

јер није свако на мојој страни,

спреман да увек баш мене брани,

а кад се с другом децом потучем,

обично дебљи крај извучем.



Код куће радим сам за двоје

и што је моје и што није моје:

и угаљ вучем,

и рубље скупим,

и собу спремим,

и млеко купим...



И тако: пошто немам брата,

морам да будем вредан сам,

и будем двоструко вредан сам,

и да одрастем сасвим сам.



Од свега што на свету знам

најстрашније је кад си сам.

[mesecina35]

Дрхтава песма



Осећам: нешто у мени расте

помало болно - помало бело,

као да некакве збуњене ласте

лете кроз моју главу и тело.

Врте се.

Престижу.

Нешто траже.

Од њих се на усни дах ужари.

Ја не знам шта ћу.

А тата каже:

још си ти балава за такве ствари.



Осећам нешто у мени прска

као кад пупољак зенице шири.

Зашуми некаква златна трска

и неће под челом да се смири.

Ту облог уопште не помаже.

Душа се кикоће и крвари.

Нешто се мучи.

А тата каже:

још си ти балава за такве ствари.



Онда ме закити презрело лето:

два грозда као две топле значке.

Све ми у ребрима разапето.

Све окренуто наглавачке.

А све је ипак луђе и и драже.

Срце би пространство да озари.

Плачем од среће.

А тата каже:

још си ти балава за такве ствари.



Природо чуј ме:

лагања нема!

Ти бујај - ја ћу од тебе више!

И нека широко у нама двема

огроман ружичаст ветар дише.

И лудуј, природо!

Зри наопако!

- Само ми немир не поквари.



Волим те што си заиста тако

ко и ја балава за дивне ствари.

[mesecina35]

Записано у среду



У среду смо се први пут срели,

а до тада се нисмо ни знали.

у петак смо се заволели.

У понедељак - посвађали.



Опет је среда. Сад свима кажем

док луњам по корзоу сам:

не, није она лепша ни дража

од других девојчица које знам.



Па кад је сретнем - очи кријем,

звиждућем, гледам у нешто друго

и мислим: збиља свеједно ми је...



Ал осврћем се дуго... дуго...

[mesecina35]

Када би јастуци проговорили



Кад би јастуци проговорили

о томе шта неко сања и крије,

кад би заиста проговорили

о томе шт анеко ради крадом,

о девојчици,

на пример,

што имитира старије

и нешто сплеткари... сплеткари,

сва избрљана помадом,

или о дечаку

што се тупим жилетом брије,

- као: кубури човек с брадом,

и све остало кад би проговорили

о теби

и о мени,

било би и да се плаче и смеје

и да се поцрвени.



Срећом: јастуци ништа не говоре.

Чувају милион тајни у мекој белини перја.

они су као лађе,

велике беле лађе,

што плове у немогуће,

у снове,

у безмерја.



Увече те одведу.

У зору те доведу.

И зна се: све је у реду.

[mesecina35]

Мирна песма



Живот је све нешто из почетка.

Јуче и прекјуче сутра не вреде.

Нема на свету два иста петка,

две исте недеље,

две исте среде.



Па кад нас нека невоља снађе,

ил туга и брига чело запљусне,

увек су горчине лепше и слађе

док осмесима квасимо усне.



Све ћемо примити благо и мирно

као да нас је сан додирно.



Као да нас је кљуном меким

сјај неких далеких звезда додирно.



И видећемо да

одједном

то - што је било невероватно,

постаје обично,

постаје наше

и претвара се у сасвим златно.



Нема на свету две исте среде,

два иста уторка,

два иста петка.



Будуће године друкчије вреде.

Живи се сваки пут из почетка.



Живи се да се никад не пада.

Да се смејуљимо сред олује.

И да се у нашем срцу већ сада

сто нових тишина унапред чује.

[mesecina35]

Неповратна песма



Никад немој да се враћаш

кад већ једном у свет кренеш

Немој да ми нешто петљаш

Немој да ми хоћеш-нећеш.



И ја бежим без повратка.

Никад нећу унатраг.



Шта ти значи старо сунце,

старе стазе,

стари праг?



Ту је оно за чим може да се пати

Ту је оно чему можеш срце дати.

Ал' ако се икад вратиш

мораш знати

ту ћеш стати

И остати.



Очима се у свет трчи

Главом рије млако вече

Од реке се дете учи

ка морима да потече.



Од звезда се дете учи

да запара небо сјајем.

И од друма да се мучи

и вијуга за бескрајем.



Oпасно је као змија

опасно је као метак

да у теби вечно клија

и ћарлија твој почетак.



Ти за корен

ниси створен

Цео свет ти је отворен.



Ако ти се некуд жури,

стисни срце и зажмури.

Ал' кад пођеш - немој стати

Махни руком.

И одјури.

Ко зна куд ћеш.

Ко зна зашто.

Ко зна шта те тамо чека.

Oве су жеље увек беље

кад намигну из далека.



Опасно је као муња

опасно је као метак

да у теби вечно куња

и мучи се твој почетак.



Ти си увек крилат био

само си заборавио.



Зато лети.

Сањај.

Трчи.

Стварај зору кад је вече.

Нек' од тебе живот учи

да се пени и да тече.

Буди такво неко чудо

што не уме ништа мало,

па кад кренеш - крени лудо,

устрептало,

радознало.



Ко зна шта те тамо чека

у маглама из далека.



Ал' ако се и позлатиш,

ил' све тешко,

горко платиш,

увек иди само напред.



Немој никад да се вратиш.

[mesecina35]

Песма за нас двоје



Знам,

мора бити да је тако:

никад се нисмо срели нас двоје,

мада се тражимо подједнако

због среће њене и среће моје.

Пијана киша шиба и млати,

врбама ветар чупа косу.



Куда ћу?

У који град да свратим?



Дан је низ мутна поља просут.



Вуцарам светом два празна ока

зурим у лица пролазника.

Кога да питам, гладан и мокар,

зашто се нисмо срели никад?



Ил' је већ било?

Требао корак?

Можда је сасвим до мене дошла.

Ал' ја,

у крчму свратио горак,

а она не знајући - прошла.



Не знам.

Цео свет смо обишли

у жудњи лудој

подједнакој,

а за корак се мимоишли.



Да, мора да је тако.

[mesecina35]

Плава звезда



Иза шума, иза гора, иза река, иза мора,

жбуња, трава,

опет ноћас тебе чека чудна нека звезда плава,

звезда права.



Чак и ако не верујеш - пробај тога да се сетиш,

кад зажмуриш и кад заспиш - ти покушај да је чујеш,

да одлетиш,

да је стигнеш и ухватиш и сачуваш кад се вратиш.



Али пази:

ако није сасвим плава, сасвим права,

мора лепше да се спава, да се сања до свитања,

мора даље да се лута,

тристо пута,

петсто пута,

мора друг ада се нађе... трећа... пета...

мора у сну да се зађе на крај света

и још даље иза краја - до бескраја.

Мора бити такве звезде.

Што се чудиш?

Пази само да је негде не испустиш док се будиш.

Једног дана,

једне ноћи,

не знам када, ал знам тачно:

изгледаће небо без ње тако празно,

тако мрачно,

и сва сунца,

све лепоте

и све очи што се јаве,

никад без ње неће бити сасвим твоје, сасвим праве.



Ја ти нећу рећи шта је ова звезда чудна, сјајна,

кад је нађеш - сам ћеш знати.

Сад је тајна.

[mesecina35]

Све боје света



Чудан је овај свет у мени

кад се од лишћа зазелени

или поплави као свила

од дечје косе и птичјих крила.



Чудан је овај свет у мени

кад све пожути и порумени.



Ван мене доста боја живи.

Ван мене каткад свет и посиви,

или се смрачи

и наоблачи.



Добро је зато што постоје

и ове моје лепше боје.

И неки осмех сунчан и плах.

И ветар нечујан као дах.

Па све кад трне

и све кад свене,

кад тмурно изгледа свет око мене,

у мени живи сто ватромета,

из оног мога најлепшег света.



Понекад желим да поделим

моје румено са градом целим,

и моје бело са жутом травом,

и моје жуто са ноћи плавом,

и моје плахо,

и моје снено...



Једино чувам оно зелено

за неке очи што нису моје,

ал из њих расту,

одавно расту

све друге очи и друге боје.

[mesecina35]

Усне



Усне једино зато постоје

да с неким поделиш нешто своје.



Кад длановима притиснеш чело

ту

где су вреле слепоочнице,

нећу да изгледаш невесело,

вичи,

радуј се,

попусти кочнице!



Кад једно лето

у пеге

цело

око носа се згусне,

сав свет нек сазна шта се то срело,

- што су ти топлије усне.



Усне су да се нешто шапне.

Усне су да се нешто наслути.

Усне су да звезда на њих капне

и да се први пољубац ником,

никада ником не прећути.



Усне једино зато постоје

да с неким поделиш нешто своје.

[mesecina35]

Успомена



Разишли смо се,

ал наше детињство остаје

у првом пољупцу којим см образ опекла.



Е, мој пегавко,

за цео живот доста је

то мало ћутања кад сам ти највише рекла.



Наше су очи тада помешале боје,

па исто видимо свет овај луси и тршави.



И још ће дуго на усни да ти постоје

трагови неки далеки,

меки,

лепршави.



И ја, кад грицкам бомбоне или жваку,

кад лижем корнет

ил нешто шарено усним,

ил се без везе исплазим неком дечаку,

- осећам укус осмеха твог на усни.



Разишли смо се.

Ал наше детињство остаје

свеједно каквим стазама лутали.



Мало је било.



Ал ипак,

кад погледаш: доста је

за оно што смо и рекли

и прећутали.

[mesecina35]

Слутња



Као кад зарониш до дна мора,

а само каменчић згрнеш удлан,

тако ти започне понека зора,

тако се аврши понеки дан

и сузе детиње капљу све теже

на снове празне ко празне мреже.



А некад,

онако,

као од шале

падне пред тебе звезда права,

а ти је шутнеш врхом сандале

и одеш даље.

И кад се спава,

кад небо заљуља сва своја клатна

ноћ твоја

од снова

без везе - златна.



После детињства шта се све мења?

Опет се скупљају снови и снови.

Између звезда и камења

јастук кроз живот и даље плови.



Само је нешто тежа глава:

мање се сања - више се спава.

[mesecina35]

Сенка

Због cвегa што cмo нaјлепше xтели
xoћу уз мене нoћac дa кренеш.
Мa били cветoви црни, ил бели,
мa били путеви xлaдни, ил врели,
немoј дa жaлиш aкo cвенеш.

Xoћу дa држиш мoју руку,
дa cе не бoјиш ветрa и мрaкa,
уcпaвaнa и кaд кише туку,
једнaкo крxкa, једнaкo јaкa.

Xoћу уз мене дa cе cвијеш,
кoрaке мoје дa уxвaтиш,
пa ca мнoм бoл и cмеx дa пијеш
и дa не желиш дa cе врaтиш.

Дa ca мнoм иcпoд црнoг небa
прoнaђеш xлебa кoмaдић бели,
прoнaђеш cунцa кoмaдић врели,
прoнaђеш живoтa кoмaдић зрели.

Ил цркнеш, aкo црћи требa збoг
cвегa штo cмo нaјлепше xтели.

[SeRbIaN_GiRl]

NAJLJUBAVNIJA PESMA



Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako leže u ćošku
bespomoćni
i bačeni.
Neko u ovoj sobi više neće da bude dete.
Neko u ovoj sobi tri dana ne može da ruča.
Neko u ovoj sobi samo ćuti,
ćuti,
i gleda kroz prozor kako jesen sa lišćem i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova
za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
...
"Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje"
...
...
"Sve bi se jednim imenom zvalo.
Đacki.
I ženski.
I naivno.
Jedino bi se muški i mangupski preživalo"

[SeRbIaN_GiRl]

ODLUKA


Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatiš da letiš... divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Zivi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
100 zlatnih zvezda unapred čuje.

[SeRbIaN_GiRl]

[b][size=18]OPOMENA



Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reži iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.